ДРЖАВА НЕ ТРЕБА ДА ШТИТИ ПОСЛОДАВЦЕ ВЕЋ РАДНИКЕ

ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА САША ЈАНКОВИЋ

Мора се донети закон по којем би радницима била загарантована њихова права, а држава била обавезна да од послодаваца тужбама и другим правним средствима наплати дугове према републичким фондовима, каже заштитник грађана Саша Јанковић који припрема иницијативу.

Ко је одговоран што је практично и законски омогућена злоупотреба радника? 

- Десетине хиљада радника остаје без својих Уставом загарантованих права из радних односа зато што је држава деценијама допуштала да послодавци крше закон и не уплаћују законом прописане обавезне доприносе за социјално, здравствено и пензионо осигурање. Пре свега, неправичан је концепт по коме, ако послодавац крши закон и не уплаћује доприносе у обавезне фондове, штету сноси радник који због тога не може, рецимо, да овери здравствену књижицу или да пуноправно оде у пензију. Подсећам да ми имамо систем обавезног осигурања и да послодавац доприносе не уплаћује директно раднику, већ фондовима које је држава организовала и она поставља њихова руководства. Зато је једино логично и правично да радник пред тим фондовима остварује сва права која му Устав гарантује као неотуђива, а да је дужност и одговорност државе да обезбеди поштовање закона. Односно, држава треба послодавце да проверава и санкционише ако не уплаћују законом прописане доприносе.

Али, она то не ради?

Више од деценије је на снази пракса да држава гледа кроз прсте послодавцима, од којих су неки то искористили и да се обогате на туђем бесплатном раду, а од радника очекује да се снађу. Врхунац таквог приступа десио се пре четири године када је из Министарства економије, преко Министарства правде, од судова тражено да се обуставе судски поступци по тужбама радника! Реаговали смо тадашњи Одбор за спречавање сукоба интереса и ја. Та „акција“ против права радника на заштиту својих права пред судом је прекинута. Међутим, изостало је право освешћивање јавности о величини проблема. Како је приватизација отежала остваривање права радника?

Процес приватизације проглашен је за политички и економски приоритет без премца и његов успех је цењен кроз број продатих друштвених предузећа, а не по томе коме је, за колико и са каквим исходом нешто продато. Друштвена предузећа су често купована са намером да се и оно мало преостале производње угаси, погони преименују у пословни простор, а радници отпусте. Агенција за приватизацију тешко је у томе могла да буде објективна ако је по закону имала право да један део постигнуте цене задржи за себе и дели својим запосленима. У једном од поступака које сам водио Народна банка је обуставила исплату бившем раднику са рачуна предузећа које му је дуговало плате, иако је он за то добио правоснажну и извршну судску пресуду. Испоставило се да је предузеће ушло у одређен вид приватизације, а Закон о приватизацији је био јачи и од судских одлука!

Како се на бројне неуспеле и спорне приватизације лепила надолазећа економска криза и са њом неотварање нових радних места, добијен је велики људски и социјални проблем. О свему овоме доста сам говорио и писао, али, нажалост, остајало је без одзива у институцијама. - Када је проблем постао непријатно видљив, кренули штрајкови, самоповређивања, блокаде саобраћајница. Влада је почела да га решава парцијално уредбама и закључцима, које су се односиле само на неке периоде и предузећа. То је нечији проблем решавало, али неког другог довело у још неповољнији положај. Може ли се овај проблем решити?

Због тога сада припремам и формалну иницијативу за доношење закона по којима би свим радницима који су лишени својих по Уставу неотуђивих права та права била призната самом чињеницом да могу да докажу да су били у радном односу, а држава била обавезна да од послодаваца тужбама и другим правним средствима наплати дугове према републичким фондовима. То је и данас обавеза државе - пре свега пореске управе и инспекције рада, али последице које настају ако државни органи не раде свој посао сада по закону практично сносе радници. Ако су проблеми радника највећи, треба ли нам посебан омбудсман за раднике?

Не. Требају нам правични закони, одговорна извршна власт, стручна и деполитизована администрација и малобројни, али снажни независни државни контролни механизми. И наравно, слободни медији са транспарентним власништвом и цивилно друштво.

НЕ ТРОШИТЕ ДЕЦУ У КАМПАЊИ

Да ли сте у кампањи уочили елементе злоупотреба? Последњих неколико дана говори се о злоупотреби деце?

Политичке странке нису органи власти и њих за разлику од неких других независних органа немам право да контролишем, али могу да апелујем. Деца симболизују будућност и приврженост породичним вредностима, али не трошите децу у предизборне сврхе!