МУЧНА ЈЕ И ТЕШКА БОРБА ЗА КОНТРОЛУ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ

Саша Јанковић

Неуспостављањем независних контролних органа се из домена недостатка воље прешло у домен непоштовања закона

Ако заштитника грађана добијемо после избора нове Владе, то ће изгледати као да се чекало да Влада одобри избор оног ко треба да контролише рад њених министарстава. Да је то добро, наш устав и други устави не би прописивали различиту дужина мандата омбудсмана и Владе - каже у интервјуу за “Блиц”  заштитник грађана Саша Јанковић.

Коментаришући то што није реизабран на функцију, нити је добио замену, као и то што је сама процедура почела касно, Јанковић наглашава да је реч о наставку тешке и често мучне борбе за успостављање независних контролних државних органа.

Институцију омбудсмана смо у Србији добили после 130 других држава. Као први заштитник грађана, изабран сам скоро две године после законског рока, моји заменици са годином закашњења.

Прави простор за рад стручне службе Влада је обезбедила три године по формирању стручне службе уместо, по закону, пре тог момента. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности реизабран је тек када је упозорио да истичу законски рокови, а ни после седам година његова стручна служба нема где цела да се смести. Државна ревизорска институција се такође мучила са простором...

Разумем да „класични“ органи власти, посебно извршне, немају интерес да журе са успостављањем независних контролних органа. Међутим, овде се из домена недостатка воље прешло у домен непоштовања закона, а то нико себи не би смео да дозволи.

Коме је у интересу да Србија нема заштитника грађана?

Онима који су навикли да законе на грађане примењују без контроле. Стално на танком леду, контролни органи су приморани да се један део времена баве сопственим проблемима, а не проблемима грађана, јер ако своје институционалне проблеме занемаримо, врло брзо грађанима уопште нећемо моћи да помогнемо. Пуно говори чињеница да се за услове за рад боре само независни контролни органи, дакле они чији је посао да контролишу рад других органа и организација које одлучују о правима и обавезама грађана. Иако се јавности другачије пласира, ми нисмо „независна регулаторна тела“ која имају сасвим другачију функцију: да регулишу понашање недржавних субјеката - медија, мобилних оператера, берзанских агената, авио-превозника и слично. Та тела по правилу немају тешкоћа као контролни органи - напротив.

Какве би последице могле да изазове непостојање омбудсмана?

Неће бити смак света, до пре пет година нисмо  имали заштитника грађана. Али определили смо се да тежимо слободи и пуном достојанству човека пред државом, а умни људи су давно закључили да свакој власти треба контрола, зар не?

Колико притужби грађана укупно сте добили претходне године?

У 2011. години се заштитнику грађана обратило 12.130 људи, што је 40 одсто више него 2010. Сваки грађанин је добио стручан одговор, савет, објашњење, упутство.

Поступци контроле рада органа власти се воде на основу формалних притужби, а њих су грађани поднели 3.640, што је опет скоро 40 одсто више у односу на 2.647 притужби у 2010. години. Још 212 поступака контроле покренуо сам по својој иницијативи - углавном на основу сазнања из медија, у односу на 90 у 2010. години.

Поднето је и 40 законских и подзаконских иницијатива, а раније их је било 15.

Све започете поступке контроле нисам могао окончати до краја године - завршено их је 2.562, 183 више него претходне. Види се да је, за разлику од великог пораста броја притужби и других поступака, број окончаних поступака у 2011.

повећан за само неколико процената, што говори да је капацитет овог органа у садашњем обиму стручне службе достигнут.

Хоће ли се капацитети повећавати?

У претходном извештају Народној скупштини упозорио сам да се заштитник грађана, под притиском огромних и оправданих очекивања људи, а суочен са великим препрекама и ограничењима у раду, као институција може урушити. Између осталог, и због тога сам иницирао измене Закона о заштитнику грађана, које је Влада на предлог Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу прихватила и упутила Скупштини на усвајање. Из Парламента, међутим, кажу да за то, у предизборном периоду, изгледа неће бити времена.

На шта су се грађани највише жале?

Највећи број грађана жали се на предуге, нелогичне, бирократизоване, административне поступке и процедуре које онемогућавају или отежавају остваривање најразноврснијих права. Администрација греши, а грађани исправљају њене грешке, често недостају јасна образложења у одлучивању, понекад органи власти не поштују закон јер им то „није целисходно“ или га тумаче на начин на који га стручан и савестан службеник никада не би смео протумачити.

Избори нису изговори за нерад

 Да ли сте добијали притужбе грађана на предизборну кампању?

Грађани и медији се интересују да ли страначки активисти крше права грађана ако зазвоне на врата и постављају питања.

Одговор је негативан, сем ако не користе базе личних података које су прикупљене у друге намене, или су дрски и насилни. Све док грађанин без проблема може да каже „не“ и затвори врата, нема кршења ничијег права.

Легитимно је настојање политичких партија да заинтересују грађане за свој програм и да испипавају пулс бирачког тела.

 Хоћете ли интервенисати уколико странке у наредном периоду буду кршиле правила?

Странке нису органи власти и ја не контролишем њихов рад. Али ако рад било ког органа власти у вези са изборима или иначе буде неправилан, ако администрација изборе буде користила као изговор за нерад или неодговорност, бићу и гласнији него иначе.