Верица Бараћ је са својом упорношћу, храброшћу и вером у снагу истине оличавала борбу против корупције у Србији. Чињеница да је своје последње дане провела без новца да се елементарно бори са болешћу, трагичан је доказ да је живела онако како је причала, и поразна истина нашег друштва и институција.

 Саша Јанковић, заштитник грађана

Након иницијативе Заштитника грађана Удружењу банака Србије о потреби унапређења положаја особа са инвалидитетом као корисника финансијских услуга, Удружење банака је преузело одговарајуће активности и омогућило нову услугу Кредитног бироа – преузимање личног извештаја путем интернета коришћењем личне карте са квалификационим сертификатом, односно уз могућност коришћења дигиталног потписа.

Заштитник грађана Саша Јанковић предао је јуче, 15. марта Народној скупштини Републике Србије Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2011. годину. У извештају је између осталог оцењено да су се у појединим областима десили позитивни помаци од значаја за унапређење остваривања људских права, као што су смањена институционална и грађанска толеранција на насиље, унапређена регионална сарадња, коначно стварање нормативних услова за реституцију, већа видљивост и формалне гаранције учешћа жена у јавном животу, почетак уважавања права на равноправност и права на приватност..

Свим женама Србије честитам  8. март Међународни дан жена.

Без обзира што су жене у нашем друштву и институцијама постале видљивије, а многе од њих су довољно еманциповане да се не осећају неравноправно, постоји објективна и прека потреба да се унапреди положај жена  у нашем друштву.

Данас је у Србији више жена на истакнутим  позицијама  у законодавној, извршној и судској власти, војсци и полицији, у привреди и другим друштвеним сферама него пре десетак година. Истовремено, прошле године до новембра, у Србији  су од стране својих супруга, некадашњих супруга, садашњих односно некадашњих партнера убијене  44 жене.

Иако у прошлости често банализовано, у Србији је и даље актуелно остваривање историјских циљева  утврђених на првом обележавању  Међународног дана жена  8. марта далеке 1911. године. Родно заснована дискриминација још је присутна, посебно код запошљавања, заузимања високих друштвених функција, напредовања до руководећих положаја, али и у свакодневном животу.

Заштитник грађана чврсто стоји на становишту да је родно заснована дискриминација, којом се крше  начела равноправности и људског достојанства, чини штету припадницима оба рода - и мушког и женског, и да спутава остваривање наших индивидуалних, друштвених и институционалних потенцијала.

Заштитник грађана је утврдио да је Републички геодетски завод, Служба за катастар непокретности Приштина, начинила пропуст у раду на штету грађанина, јер након захтева за издавање листа непокретности, пошто је утврдила да не може издати исправу, није донела решење о одбијању захтева са упутством о правном средству, што је у супротности са законским одредбама.

Оваквим поступањем Републичког геодетског завода грађанину је онемогућено покретање контроле и преиспитивања одлуке органа, односно, ускраћено му је  право на жалбу.

Заштитник грађана је препоручио Републичком геодетском заводу, Служби за катастар Приштина да грађанину изда тражену исправу,  односно, лист непокретности, а уколико то није у могућности,  донесе решење о одбијању захтева са образложењем и упуством о правном средству. Такође, препоручено је преузимање свих потребних мера како би убудуће све службе за катастар непокретности у саставу Републичког геодетског завода поступале у складу са одредбама Закона о општем управном поступку.

Републички геодетски завод и Служба за катастар непокретности Приштина у обавези су да у року од 60 дана обавесте Заштитника грађана о поступању по препоруци.

Надлежни државни органи би требало да предузму одговарајуће мере и активности из своје надлежности како би се особама са инвалидитетом омогућило да на потпун и делотворан начин учествују у друштвеном и политичком животу земље, каже се у Мишљењу Заштитника грађана упућеном Народној скупштини Републике Србије, Скупштини Аутономне Покрајине Војводине, Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, Републичкој изборној комисији и Покрајинској изборној комисији АП Војводина. Ове мере и активности би, по мишљењу Заштитника грађана, требало предузимати како у области нормативног уређивања, тако и у области практичне примене нормираног.

Заштитник грађана је претходно утврдио, а представници организација особа са инвалидитетом и других удружења која заговарају и штите њихова права и интересе потврдили, да се грађани са инвалидитетом приликом организовања изјашњавања грађана на изборима и референдумима суочавају са различитим физичким, информативно - комуникационим и другим препрекама због којих им је отежано, или потпуно онемогућено, да равноправно учествују у одлучивању и изразе своју политичку вољу.

Заштитник грађана подсећа да је обавезујућим нормама међународног права, а и Уставом Републике Србије особама са инвалидитетом гарантовано пуно и једнако уживање свих људских права и слобода, међу којима су и и активно и пасивно изборно право и право да одлучују о свим питањима која су од интереса за грађане.

Заштитник грађана поднео је амандман на Предлог закона о допунама Закона о ванпарничном поступку како би се и организацијама цивилног друштва омогућило да правно невидљивим особама помажу у стицању правног идентитета.

Влада је претходно, на иницијативу Заштитника грађана, Скупштини упутила Предлог закона о допунама Закона о ванпарничном поступку којим се прописује да правно невидљиве особе, којих се процењује да у Србији има око 6.500, могу да пред судом докажу своје право на упис у матичне књиге.

Прихватајући ту иницијативу републичког омбудсмана Влада је, међутим, из ње избацила могућност да поред званичних органа и организације цивилног друштва које се баве заштитом људских права покрећу поступке пред судовима за упис правно невидљивих у матичне књиге. Због тога се Заштитник грађана амандманом обратио Народној скупштини.

Заштитник грађана подсећа да организације цивилног друштва имају највећу заслугу што је ово питање, од суштинског значаја за хиљаде обесправљених грађана Србије, избило високо на дневни ред домаћих и међународних институција. Због тога је у најбољем интересу правно невидљивих грађана да те организације наставе да се баве овим питањем, док сви грађани Србије не остваре своје основно право на правни идентитет.

Проблем „правно невидљивих лица“ постоји годинама и спречава више хиљада људи да остваре основна људска права. Заштитник грађана, стога сматра, да би Народна скупштина, без одлагања, требало да усвoји изменe и допунe Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на  састављање исправе о чињеници рођења.

Заштитник грађана као подносилац Иницијативе за измену и допуну Закона о ванпарничном поступку Влади Републике Србије, уложиће и амандман због измена упућеног предлога које су у међувремену настале. Наиме, Заштитник грађана очекује да ће Народна скупштина усвојити измене и допуне сагласно предлогу који је Заштитник грађана упутио Влади у којем је  било предложено да организације који се баве људским правима могу да покрену поступак за састављање исправе о чињеници рођења. Ова измена веома је важна, с обзиром на то да су невладине организације које се баве заштитом људских права, радећи на проблемима  „правно невидљивих лица“ и лица која не поседују лична документа стекла стручност и развиле потребне ресурсе на основу којих могу активно учествовати у решавању њихових проблема.